Јеванђеље за сваки дан

[причалица]

106.15.1. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Матеју, зачало 92

"А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?

А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О ОВИМ ДВЈЕМА ЗАПОВИЈЕСТИÐ� �А ВИСИ САВ ЗАКОН И ПÐ*ОÐ*ОЦИ.

А када се сабраше фарисеји, упита их Исус Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Ð*екоше му: Давидов. Ð*ече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: Ð*ече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син? И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више."

(Мт. 22:34-46)

[причалица]

107.15.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 27

"И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он. И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.

И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима. И видјевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и сједишта."
(Мк. 6:54-56;7:1-4)

[причалица]

114.16.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 48


"И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.
И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом."
(Мк. 10:46-52)

[причалица]

118.16.6. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку, зачало 53


"И поче им говорити у причама: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарим а, па отиде. И када дође вријеме, посла виноградарим а слугу да прими од виноградара рода виноградског� �°. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише.
А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; То би од Господа и дивно је у очима нашим. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше."
(Мк. 12:1-12)

[причалица]

123.17.4. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 12

"Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње.
И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи.
И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају, И узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега.
И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху."

(Лк. 4:1-15)

[причалица]

129.18.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 18

"И када бијаше Исус у једноме граду, и гле, човјек сав у губи, па видјевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се! И одмах губа отиде с њега. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за свједочанств о њима.

Али се глас о њему још већма ширио, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их он исцјељује од њихових болести. А ОН СЕ УДАЉАВАШЕ У ПУТИЊУ и мољаше се Богу."
(Лк. 5:12-16)

[причалица]

136.19.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 27
"И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов.
А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш? Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемјере, извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети да извадиш трун из ока брата својега.
Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца."
(Лк. 6:37-45)

[причалица]

143.20.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 34

"И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједај� �ƒÑ›Ð¸ и благовијесте� �›Ð¸ Царство Божије, и ДванаесториÑ� ��а с њим, И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона, И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи..."
(Лк. 8:1-4)

[причалица]

144.20.4. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 37


"И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.
И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?"
(Лк. 8:22-25)

[причалица]

147.20.7. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 22


"Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усјеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?
И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима . И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе.
А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.
А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга. А они се напунише безумља, и говораху међу собом шта би учинили Исусу."
(Лк. 6:1-11)

[причалица]

148.21.1. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 35

"Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

А ученици његови питаху га говорећи: Шта значи ова прича? А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!"
(Лк. 8:5-15)

[причалица]

150.21.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 44

"А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.

Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?

Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега."
(Лк. 9:23-27)

[причалица]

154.21.7. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 29

"А када заврши све ријечи своје пред народом, уђе у Капернаум. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то учиниш, Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.

А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш; Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и учини.

А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава."
(Лк. 7:1-10)

[причалица]

155.22.1. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 83

"Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.

А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.

Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега; Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења. Ð*ече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се. А он му рече: АКО НЕ СЛУШАЈУ МОЈСЕЈА И ПÐ*ОÐ*ОКЕ, АКО НЕКО И ИЗ ÐœÐ*ТВИХ ВАСКÐ*СНЕ, НЕЋЕ ПОВЕÐ*ОВАТИ."
(Лк. 16:19-31)

[причалица]

156.22.2. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 52


"И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше."
(Лк. 10:22-24)

[причалица]

158.22.4. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 56

"И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију? Или ако заиште јаје, да му даде скорпију?

Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?"
(Лк. 11:9-13)

[причалица]

164.23.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 60

"Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тијело твоје биће свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема ниједнога дијела тамна, биће свијетло цијело као кад те свјетиљка обасјава свјетлошћу.

А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обједује код њега. А он ушавши сједе за трпезу. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не опра прије обједа. А Господ му рече. Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља? Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто."
(Лк. 11:34-41)

[причалица]

171.24.3. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 68

"А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме? Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га.

Ако ли рече слуга тај у срцу својему: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; Доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га. и дио његов метнуће с невјернима.

А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; А који није знао. па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен."
(Лк. 12:42-48)

[причалица]

172.24.4. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 69

"А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је повјерено много, од њега ће се више искати.

Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио! Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши!

Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје.

А и народу говораше: Кад видите облак гдје се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако. И кад видите гдје југо дува кажете: Биће жега; и бива. Лицемјери, лице неба и земље умијете распознавати , а вријеме ово како не распознајете ?

А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно? Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу. Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару."
(Лк. 12:48-59)

[причалица]

181.25.6. ЈЕВАНЂЕЉЕ по Луки, зачало 82


"Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом.
Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовијести, и сваки се труди да уђе у њега. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти.
Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштениц� �м, прељубу чини."
(Лк. 16:15-18)